Dijalektika ravnopravnosti

Skulptura
Galerija 73, Beograd, 2012.

 

   U izrazu “tamo gde i car ide peške“ krije se velika mudrost. Bez obzira da li je neko presednik, glumac ili lokalna pijanica uvek će biti prvenstveno čovek, sa svim onim sitnim ljudskim potrebama svojsvenim ljudskom biću. Oduvek mi je bilo zanimljivo da zamislim neku čuvenu svetsku ličnost kako posle nekog javnog nastupa pred milionima gledalaca ode u toalet da u samoći i tišini obavi nuždu. Bilo da je to kraljica Elizabeta, Madona ili Novak Đoković, za svakog  je to sličan ritual, sa naročito zanimljivom završnicom koja se sastoji u “čitanju“ sa toalet papira o tome koliko je još ostalo do kraja procesa.  To je momenat krajnje intime koji  se ni sa kim ne deli, mala pauza u životu posle koje nastavljamo kao da se ništa nije desilo.