The Justice of White Male

Photos
Dom Omladine, Belgrade, 2012.

 

. 

Kada kažemo „čovek“ na šta prvo pomislimo? Ako bi vanzemaljci trebalo da kindapuju jedno tipično ljudsko biće koga bi izabrali? Kako nam se prezentuje pojam čoveka kada otvorimo enciklopediju, udžbenik anatomije, prelistamo istoriju umetnosti... Gotovo u 99 odsto slučajeva to je beloputi muškarac prijatnog izgleda starosti izmedju 20 i 50 godina. Vanzemaljci bi verovatno potražili neku verziju Džordža Klunija iz mlađih dana ako bi hteli reprezentativan primerak za svoje eksperimente. Čak je i Isus Hrist upravo predstavnik tog arhitipa.
E sad, postavlja se pitanje šta je sa ostatkom čovečanstva. U stvari, ako izbacimo žene, crnce, Kineze, Rome, penzionere, homoseksualce ... sve one koji se iz nekog razloga ne uklapaju u stereotip, šta nam ostaje? Tipičan čovek gotovo da ne čini ni 10% ukupne populacije čovečanstva. A ipak, i dalje je samo on čovek, a svi ostali su još nešto. Nije ni čudo što je većina ljudi nezadovoljna i oseća neku nepravdu. Svet je prepun organizacija koje se bore za razna prava, za prava žena, prava dece, gej prava, Roma, itd. Kao da svi traže svoju pravdu od belog muškarca. Pitanje je da li te organizacije zaista doprinose razvoju ravnopravnosti i tolerancije ili sopstvenim postojanjem upravo potvrđuju i naglašavaju te rezlike među ljudima.  Čak i superiorni Japanci kao da su malo nezadovoljni sobom pa u svojim Manga filmovima prave karaktere koji podsećaju na belog čoveka. Da li je moguće da svi oni, makar ponekad, požele da su rodjeni u nekoj drugoj varijanti? U svakom slučaju, u društvu u kojem trenutno živimo, biti rođen u koži belog muškarca je sjajna startna pozicija za većinu stvari u životu.